Политичка платформа о Аутономној покрајини Косову и Метохији / Политическая платформа о АП КиМ

српски језик        русский язык

 

„СТРАНКА РУСА СРБИЈЕ- РУС“

Варваринска 7. Београд

 

ПОЛИТИЧКА ПЛАТФОРМА О АУТОНОМНОЈ ПОКРАЈИНИ КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

 

У В О Д

Регистрована као мањинска политичка странка СТРАНКА  РУСА СРБИЈЕ- РУС,  је прва регистована политичка странка Руса у Србији.  Оснивачи  политичке странке су грађани Републике Србије  потомци Руса миграната и грађани који подржавају програм ове  политичке странке. Циљ оснивања странке је неговање културне традиције , обичаја, језика, фолклора руске националне мањине у Србији, као и сарадња са братским  српским народом у свим областима друштвеног живота.

Политичка збивања у Србији  сем што директно утичу на српски народ  директно утичу и на руску националну мањину  која је  интегрисани део српке зајенице.

Наш циљ и задатак је да се укључимо у све сфере јавног живота и да допринесемо у оквиру наших могућности што стабилнијем и квалитетнијем животу свих грађана Србије а самим тим и припадницима руске националне мањине.

Питање Косова и Метохије је једно од нерешених политичких питања  Републике Србије које траје годинама и које оптерећује све грађане и утиче на политички живот у Србији. Нерешено питање статуса Косова и Метохије  одавно је измакло контроли Републике Србије и пренето на терен земаља западне Европе и Америке.  Управо ове земље су допринеле дестабилизацији Републике Србије и све време су подржавале сепаратистичке тежње албанске националне мањине.  Самопроглашење такозване Републике Косово није било   могуће без директног  мешања Европске уније и САД-а и најгрубљег рушења државног суверинитета Србије.

Пре изношења наших ставова о Косову и Метохији да се подсетимо:

„Највећи део споменика културе саградили су Срби. Ако је неки сакрални објекат и саграђен на темељима неке византијске цркве, то не значи да је и новоизграђена црква на том месту византијска. Могуће је да је у темељима Ајфелове куле у Паризу била нека римска грађевина, али она ипак припада Французима.

После Првог светског рата, на Kосмету је било мање од 400.000 Албанаца. Између два светска рата и посебно после Другог светског рата, број Албанаца је порастао, али не онолико колико га они данас фалсификују. Kако за време турске окупације, тако и касније, па и дан-данас, Албанци су се досељавали са албанских гора на Kосмет, јер тамо, у њиховим горама, нису имали од чега да живе. „

… Срби су први пут чули за Порфирогенета и сеобе Словена у време Илирског покрета, половином 19. века, који је донео један Словенац, католички свештеник уз подршку Ватрослава Јагића. Све те приче је увео у школске програме у Србији наш врли министар просвете Стојан Новаковић, после Берлинског конгреса, за време свог министровања 1880 — 1883. године. Један једини човек је о томе одлучио, уз снажну подршку Беча и других центара моћи на западу. Он је по струци био правник, а не историчар. Превага је постигнута једном врстом пуча. Ова лаж унета у српску историографију траје до данашњих дана. Лаж је сама по себи опасна и штетна, а посебно ако се на њој калеме теорије по којима су Словени на Балкан дошли у раном средњем веку, односно да су дошљаци и узурпатори: територије, културе и других материјалних и нематеријалних добара. Ово је Албанцима на Косову и Метохији дало легимитет да више од једног века против Срба воде пропаганду на нивоу ратног стања, а периодично крваве побуне и ратове. У служби наведеног је и Одлука НАЦИОНАЛНОГ КОМИТЕТА ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ Одлука бр. 153. од 16. марта 1945. о забрани повратка Срба на Косово и Метохију и то оних и само Срба који су на поменуте територије насељени после 1918. године.

О томе др Смиља Аврамов у својој књизи ”Геноцид у Југославији 1941-45, 1991 …” каже:

”На удару су се најпре нашли они који су стекли домицил на Косову после 1918. године. У нашој литератури уврежена је појмовна и терминолошка конфузија у погледу речи ”дошљак”. У једној уставној, парламентарној земљи, у којој је била загарантована слобода кретања, не може се говорити о ”дошљацима” ма где се они нашли, осим ако су у питању странци. Ово нарочито важи за Косово и Метохију, одакле су Срби прогоњени уназад три века. Они се могу третирати само као ПОВРАТНИЦИ, а не као дошљаци.”

Др Аврамов на другом месту (Др Смиља Аврамов, Постхеројски рат Запада против Југославије) каже:

”Иако у изузетно тешкој ситуацији после ратних разарања, осиромашена, са строго рационализованом исхраном, Југославија је током 1944-1945, односно све до 1948, испоручивала Албанији у виду поклона огромне количине житарица и друге хране, материјала потребног за привредну обнову земље итд.; демонтирала је фабрику шећера у Сивцу и друге објекте у Војводини и Срему, радио-станицу, аутоматску телефонску централу у Београду, штампарију итд., у вредности која достиже милијарде долара, и све то поклонила Тирани. Уговором из 1946 установљена је заједничка одбрана и најтешња војна сарадња; у току 1946-1947 путем 26 закључених уговора успостављена је царинска и монетарна унија, а границе двеју земаља биле су отворене за несметано насељавање албанског живља на Косово и Метохију и у Македонију. Затварајући очи пред катастрофалним последицама ове политике, крајњим сиромаштвом у земљи, влада ФНРЈ је ту политику оценила као ‘велики успех’.“

Аутономна Косовско-Метохијска Област (АКМО) званично је проглашена 10 јула 1945.године. Године 1959. Области су припојени делови општине Рашка, насељени искључиво српским живљем и додати као делови општине Лепосавић.

На ниво покрајине Област је уздигнута 1963. са називом Аутономна Покрајина Косово и Метохија.

Године 1968. покрајина мења назив у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, а реч Метохија је избрисана из назива.

Према Уставу Србије из 1974 године Косово је имало de facto статус федералне јединице СФРЈ иако је формално и даље било део Републике Србије.

Последице овакве политике, најбоље се виде уколико се упореди етничка слика Косова и Метохије пре и после успостављања комунистичке власти, а ово нам истовремено даје и потврду да забрана повратка Срба на Косово и Метохију на основу Одлуке бр.153 није била привременог карактера.

Године 1939. 60% становништва Косова и Метохије чинили су Албанци а Срби 34%, док 1948 године имамо већ битно другачију слику: 68% становништва чине Албанци, Срби 28% и остали 5%. Тенденција пораста процента албанског становништва и опадања српског се наставља, па тако 1971. године албанци чине 74% становништва Косова и Метохије, Срби 21% а остали 5%. Године 1981 Албанци чине 77% а Срби свега 15%.

Године 1991. проценат српског становништва опада на свега 11% а проценат албанског износи већ 82%.

После НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, Косово и Метохија долази под управу Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, Косово и Метохија је део Србије, али је под контролом УН.

  1. марта 2004. године се догодило етничко чишћење Срба великог обима са територије Косова и Метохије. Албански терористи и екстремисти су напали читаве српске заједнице и српске културно-историјске споменике, да би након тога, 2007 године на Косову и Метохији преостало само 5% Срба у односу на 92% Албанаца, и 3% осталих.

Скупштина Косова је 17. фебруара 2008. једнострано прогласила независност аутономне покрајине Косово и Метохија од Републике Србије.

Уз горе наведено потребно је додати чињеницу да се на територији Косова и Метохије налази преко 60% природних богастава Републике Србије (угаљ, олово, цинк, литијум). Сви ови ресурси се сада налазе на окупираној територији, тако да Србија при изради годишњих енергентских биланса и не рачуна на ове ресурсе.

Поред ове окупиране територије од стране држава чланица НАТО алијансе, Србији је наметнут и Споразум „ИНДИВИДУАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ПАРТНЕРСТВА „(Individual Partnership Action Plan – ИПАП) РЕПУБЛИКА СРБИЈА – НАТО. Сарадња са НАТО/Партнерство за мир.

Садржај Споразума је следећи:

ПРВО ПОГЛАВЉЕ – ПОЛИТИЧКИ И БЕЗБЕДНОСНИ ОКВИР

СПОЉНА И БЕЗБЕДНОСНА ПОЛИТИКА

Сарадња са НАТО/Партнерство за мир

Процес интеграције у ЕУ

Регионална сарадња, односи са суседима и остала питања регионалне стабилности

Сарадња са међународним организацијама – УН, ОЕБС и Савет Европе

 

1.2. УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА И ЕКОНОМСКЕ РЕФОРМЕ

1.2.1. Људска права

1.2.2. Владавина права

1.2.3. Актуелни безбедносни изазови, борба против тероризма, контрола наоружања и заштита од “сајбер” криминала

1.2.4. Економске реформе

1.2.5. Јачање демократске контроле оружаних снага ДРУГО ПОГЛАВЉЕ – ОДБРАМБЕНА И ВОЈНА ПИТАЊА

2.1. Политика одбране

2.2. Оквири реформе одбране

2.3. Планирање одбране

2.4. Питања интероперабилности и учешће у мултинационалним операцијама

2.5. Економија одбране

ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ – ЈАВНА ДИПЛОМАТИЈА, НАУЧНА САРАДЊА, СИСТЕМ УПРАВЉАЊА КРИЗАМА И ПЛАНИРАЊА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

3.1. Стратегија јавног информисања

3.2. Допринос безбедности кроз научну сарадњу

3.3. Систем управљања кризама и планирање у ванредним ситуацијама

ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ – ЗАШТИТА ТАЈНИХ ПОДАТАКА

МАТРИЦА АКТИВНОСТИ

ИНДИВИДУАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ПАРТНЕРСТВА

(Individual Partnership Action Plan – ИПАП)

РЕПУБЛИКА СРБИЈА – НАТО

 

Као што се види из самог садржаја  Република Србија је потписала један обавезујући партнерски  докуменат са  НАТО  алијансом који само у називу носи  назив партнерски. Овај план обухвата све сфере државне управе и  суверенитет Републике Србије своди на пуко техничко управљање демократски изабране власти  у Србији које проистиче из овог документа.

 

ПОЛИТИЧКА ПЛАТФОРМА ДЕЛОВАЊА ВРАЋАЊА ТЕРИТОРИЈЕ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ПОД ДРЖАВНИ СУВЕРЕНИТЕТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Одазивајући се на јавни позив председника Републике Србије Александра Вучића, Странка Руса Србије – РУС даје свој допринос да се путем унутрашњег дијалога дође до најоптималнијег и задовољавајућег решења политичке кризе на територији Аутономне Покрајине Косова и Метохије и стога предлажемо:

  1. Да се у свакој политичкој конверзацији, било унутрашњој или спољнополитичкој за ову територију користи пун уставни назив: АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА КОСОВО И МЕТОХИЈА.
  2. С обзиром да кључни политички актери међународне заједнице (САД-е и ЕУ) обесмишљавају и крше Међународну резолуцију Савета Безбедности Уједињених Нација 1244., Србија мора да суспендује све потписане међународне споразуме и договоре који умањују и обесмишљавају значај Резолуције 1244.
  3. Да Скупштина Србије посебном резолуцијом прогласи територију Аутономне Покрајине Косова и Метохије окупираном облашћу и да се ова одредница унесе у Устав Србије.
  4. Да се сваки политички ангажман од стране Срба у оквиру институција окупатора прогласи нелегитимним за Републику Србију.
  5. Да Република Србија своје сународнике на окупираној територији позове на грађанску непослушност, иницира и финансијски и логистички помаже оснивање паралелних српских институција на територији Аутономне Покрајине Косова и Метохије.
  6. Република Србија да истрајава на истраживању злочина на Косову и Метохији почињених над српским становништвом и да настоји да осумњичене приведе правди.
  7. Да Влада Републике Србије изради целовит политички акциони план деловања враћања државног суверенитета над целом територијом Аутономне Покрајине Косова и Метохије, водећи рачуна о националним и грађанским правима за све који имају легитиман боравак, а у складу са законима Републике Србије.

 

Мишљења смо да поступајући по ових седам захтева датих у духу српског националног достојанства и српских државних интереса, Република Србија може да заустави даље отуђивање дела своје територије, да исту врати под свој стварни државни суверенитет, а да знатно не угрози своју спољнополитичку државну позицију и не успори свој привредно – економски развој и просперитет.

 

Београд, 15. 09. 2017. године

СТРАНКА РУСА СРБИЈЕ – РУС

Председник, Драган Цветковић

 

Введение

Зарегистрированная как политическая партия меньшинства: Партия русских в Сербии – Русь, первая зарегистрированная политическая партия русских в Сербии. Учредители политических партий являются гражданами Республики Сербии, потомки русских эмигрантов и граждан, которые поддерживают эту политическую партию. Целью объединения является развитие культурных традиций, обычаев, языка, фольклор, русского национального меньшинства в Сербии, а также сотрудничество с братским сербским народом во всех сферах общественной жизни.

 

Политические события в Сербии, которые влияют на сербский народ, также влияют и на русское национальное меньшинство, которое является интегрированной частью сербской общины.

 

Наша цель и задача -этоучастие  во всех сферах общественной жизни и внесение своего вклада в рамках наших возможностей в стабилизацию и улучшение качества жизни всех граждан Сербии и, следовательно, членов русского национального меньшинства.

 

Проблема Косова и Метохии является одной из нерешенных проблем Республики Сербии, которая длится в течение многих лет и которая является бременем для всех граждан и влияет на политическую жизнь в Сербии. Вопрос нерешенного статуса Косова и Метохии уже давно вышел из-под контроля Республики Сербии и передан Западной Европе и США. Именно эти страны способствовали дестабилизации Республики Сербии и все это время они поддерживают сепаратистские устремления  албанского меньшинства.  Самопровозглашение,так называемой, Республике Косово было бы невозможно без прямого вмешательства Европейского Союза и Соединенных Штатов Америки, что являетсягрубым нарушением суверенитета Сербии.

 

Перед тем как представить  нашу позицию по Косово и Метохии хотели бынапомнить:

«Большинство культурных памятников построенны сербами. Если религиозное здание и было построено на фундаменте византийской церкви, это не значит, что новая церковь на месте византийской тоже византийская. Вполне возможно, что фундамент Эйфелевой башни в Париже был римским, но он все-таки принадлежит французам.

После Первой мировой войны в Косово и Метохии было меньше, чем 400000 албанцев. Между двумя мировыми войнами и особенно после Второй мировой войны, число албанцев увеличилось, но не столько, насколько на сегодняшний день оценивают их численность. Как и во время турецкой оккупации, так и позже, и даже сегодня, албанцы переселялись с гор в долины Косова и Метохии, потому что там, в горах, у них были раньше и есть сейчас исключительно трудные условия жизни.

Сербы впервые услышали о Порфирогенетуи о миграции славян во время иллирийского движения в середине 19-го века, которые принес словенец, католический священник при поддержке Ватрослава Ягича Все эти данные вводит в школьные программы в Сербии министр образования Стоян Новакович (1880 – 1983), после Берлинского конгресса. Один единственный человек решается на это при сильной поддержке Вены и других центров силы на Западе. Он был адвокатом по профессии, а не историк. Превосходство достигается своего рода переворотом. Сама ложь опасна и вредна, особенно если создают ложные теории, по которым славяне пришли на Балканы в раннем средневековье, и что они эмигранты и захватчики всего и территории, и культуры и материальных  и нематериальных активов. Этому албанцы в Косово придали законность и проводили антисербкую пропаганду более од одного века, с периодическими кровавыми восстаниями и войнами. С этим связано и Решение № 153 от 16 марта 1945 г. Национального Комитета Освобождения Югославии„О запрещении возвращения сербов в Косово и Метохии“и только тех сербов, которые поселились на этой территории  после 1918 года.

 

Вот что доктор наукСмиляАврамов в своей книге «Геноцид в Югославии 1941-45, 1991 …» пишет: „ Мишенью были прежде всего те, кто приобрел постоянное местожительство в Косово после 1918 года. В нашей литературе закрепилась концептуальная и терминологическая путаница со словом «мигрант». В конституционной, парламентской стране, где гарантируется свобода передвижения, мы не можем называть  «мигрантов» чужими, кроме случаев, когда речь идет о инностранцах -имигрантах. Это особенно верно в отношении Косово и Метохии, где сербы были преследуемыми в течении трех столетий. Они могут рассматриваться только как репатрианты, а не как  имигранты“.

 

Д-р Аврамов (Д-р Смиля Аврамов, «Послегероическая война Запада против Югославии») пишет: «Хотя в очень сложной ситуации, сложившейся после войны, обедневшая, со строго рационализированным питанием, Югославия в течение 1944-1945 годов, вернее до 1948 года,оказала помощь Албании  огромным количеством зерна и продуктов, материалами, необходимыми для восстановления экономики страны и т.д .; демонтировала сахарный завод в Сивцу и других объектов в Воеводине, радиостанции, АТС в Белграде, типографии и т.д., стоимость которых достигает миллиарды долларов, и все пожертвованно Тиране. Договором 1946 года была создана совместная оборона и военное сотрудничество, в течении 1946-1947 подписано 26 договоров, установленны таможенный и валютный союз, граница между двумя странами была открыта для беспрепятственного переселения албанского населения в Косово и Метохию и в Македонию. Закрыв глаза на катастрофические последствия такой политики, большую бедность в стране, правительство ФНРЮ эту политику означило как «большой успех.»

Автономная Косовско-Метохийская Область (AKMO) официально провозглашена 10 июля 1945 года. В1959 году области присоединены части муниципалитета Рашки, населенные исключительно сербами и которые стали частью муниципалитета Лепосавич.

По конституции Югославии в1963 году был образован автономный край Косово и Метохия в составе Социалистической республики Сербия.

 

В 1968 году название меняется в Социалистическая Автономная область Косово, а слово Метохия удаляют из названия.

 

В соответствии с Конституцией Сербии  1974 года Косово имело де-факто статус федеральной единицы Югославии, хотя формально все еще является частью Республики Сербия.

 

Последствия такой политики лучше всего видны при сравнении этнической картины Косово и Метохии до и после коммунистического правительства, и это дает нам в то же время и подтверждение, что запрет на возвращение сербов в Косово и Метохию на основании решения № 153 не было временным.

 

В 1939 году 60% населения Косово и Метохии были албанцы, сербы составляли 34% населения, в то время как в 1948 году мы видим уже существенно иную картину: 68% населения составляют албанцы, сербы 28%, а остальные 5%. Тенденция к увеличению доли албанского населения и спад сербского продолжается, поэтому в 1971 году албанцы составляют 74% населения Косово и Метохии, сербы 21%, а остальные 5%. В 1981 году албанцы составляют 77%, а сербы всего 15% .

 

В 1991 году процент сербского населения составляет лишь 11%, а доля албанского уже 82%.

 

После бомбардировок НАТО Югославии в 1999 году Косово и Метохия находится под управлением ООН. В соответствии с резолюцией 1244, Косово и Метохия является частью Сербии, но под контролем ООН.

17 марта 2004 произошла этническая чистка сербов с территории Косово и Метохии. Албанские террористы и экстремисты напали на всю сербскую общину и сербские культурные и исторические памятники, и после этого, в 2007 году в Косово и Метохии, осталось лишь 5% сербов по сравнению с 92% албанцев, и 3% других.

Парламент Косово 17 февраля 2008года одностороннем порядке объявил о независимости автономного края Косово и Метохии.

В дополнение к сказанному выше следует добавить тот факт, что на територии Косово и Метохии находится около 60% природных ресурсов Сербии (уголь, свинец, цинк, литий и т.д.). Все эти ресурсы находятся в настоящее время на оккупированной территории, поэтому Сербия в подготовке годового баланса энергии и не рассчитывает на эти ресурсы.

В дополнение к оккупации части ее территории со стороны государств-членов альянсНАТО, под давлением Сербия принята в Соглашение “  План действий индивидуального партнерства (Individual Partnership Action Plan – IPAP) РЕСПУБЛИКА СЕРБИЯ – НАТО. Сотрудничество с НАТО/Партнерство ради мира“.

 

Содержание соглашения следующее:

 

ПЕРВАЯ ГЛАВА – Рамочное соглашение  о политической и военной безопасности  Внешняя политика и политика безопасности.

Сотрудничество с НАТО/Партнерство ради мира

Процесс интеграции в ЕС

Региональное сотрудничество, отношения с соседними государствами и другие вопросы региональной стабильности

 

Сотрудничество с международными организациями – ООН, OEBS и Советом Европы

1.2. ВНУТРЕННЯЯ ПОЛИТИКА И ЭКОНОМИЧЕСКИЕ РЕФОРМЫ

1.2.1. Правам человека

1.2.2. Верховенство права

1.2.3. Современные проблемывоенной безопасности, борьба с терроризмом, контроль вооружений и защита от киберпреступности.

1.2.4. Экономические реформы

1.2.5. Укрепление демократического контроля вооруженных сил

 

ВО-ВТОРЫХ, ГЛАВА – ОБОРОННЫЕ И ВОЕННЫЕ ВОПРОСЫ

2.1. Политика обороны

2.2. Кадры реформы обороны

2.3. Планирование реформ

2.4. Вопросы взаимодействия и участия в многонациональных операциях

2.5. Экономика обороны

 

ТРЕТЬЯ ГЛАВА – ПУБЛИЧНАЯ ДИПЛОМАТИИ, НАУЧНОЕ СОТРУДНИЧЕСТВО, СИСТЕМА УПРАВЛЕНИЯ КРИЗИСОВ И ПЛАНИРОВАНИЯ В ЧРЕЗВЫЧАЙНЫХ СИТУАЦИЯХ

3.1. Стратегия общественного информирования

3.2. Вклад в безопасности через научные сотрудничества

3.3. Система управления кризисов и планирование в чрезвычайных ситуациях

 

ЧЕТВЕРТАЯ ГЛАВА – ЗАЩИТА СЕКРЕТНЫХ ДАННЫХ

МАТРИЦА МЕРОПРИЯТИЙ

В РАМКАХ ПЛАНА ДЕЙСТВИЙ ИНДИВИДУАЛЬНОГО ПАРТНЕРСТВА

(Individual Pertnership Action Plan – IPAP)

РЕСПУБЛИКА СЕРБИЯ – НАТО

Как видно из самого содержания, Республика Сербия подписала один обязывающей партнерский документ сальянсом НАТО , который только в названии несет имя партнера.

Этот план включает в себя все сферы государственной власти и управлениясуверенитетом  Республики Сербии равносильно простого технического управления демократически выбранной власти в Сербии, которое вытекает из этого документа.

 

ПОЛИТИЧЕСКАЯ ПЛАТФОРМА ДЕЙСТВИЙ ВОЗВРАЩЕНИЯ ТЕРРИТОРИИ АВТОНОМНОГО КРАЯ КОСОВО И МЕТОХИИ ПОД ГОСУДАРСТВЕННЫЙ СУВЕРЕНИТЕТ РЕСПУБЛИКИ СЕРБИИ

 

Откликаясь на публичный призыв президента Республики Сербии Александра Вучича, Партия Русских Сербии – РУС вносит вклад в то, чтобы с помощью внутреннего диалога прийти к самому оптимальному удовлетворительному решению  политического кризиса на территории Автономого Края Косово и Метохии, и поэтому мы предлагаем:

 

  1. В каждом политическом разговоре, будь то внутреннем или внешнеполитическом за эту территорию использовать полное конституционное название: АВТОНОМНЫЙ КРАЙ КОСОВО И METOХИЯ.

Учитывая, что основные политические субъекты международного сообщества (США и ЕС) делают бессмысленнымии нарушают Международные резолюции Совета Безопасности ООН 1244, Сербия должна заблокировать все подписанные международные соглашения и договоренности, которые снижают и делают бессмысленнымисодержание Резолюции 1244.

 

Парламент Сербии специальной резолюцией объявит территорию Автономного Края Косово и Метохии оккупированной областью  это внесет в Конституцию Сербии.

Каждое политическое участие со стороны Сербов в рамках учреждений оккупантов объявить незаконным в Республике Сербии.

Республика Сербия своисограждане  на окупированной территории призовет к гражданскому непослушанию, инициирует и финансово и материально помогает создание параллельных сербских учреждений на территории Автономного Края Косово и Метохии.

Республика Сербия настойчиво продолжает исследования преступлений в Косово и Metoхии, совершенных над сербскими жителями и стремится к тому, чтобы подозреваемые приведут к ответственности.

Правительство Республики Сербии  разработает политический план действий  восстановление государственного суверенитета над всейтерриториейАвтономного Края Косово и Метохии, заботясь о национальных и гражданских правах для всех, которые законно пребывают, а в соответствии с законами Республики Сербии.

Наше мнение,что действуя в соответствии с этими семью требованиями, которые в духе сербского национального достоинства и сербских государственных интересов, республика Сербия сможет остановить дальнейший захват и окупацию части своей территории, и вернуть ее под свой реальный государственный суверенитет без ущерба своей внешнеполитической государственной позиции и не замедлит свое хозяйственно – экономическое развитие и процветание.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *